Bizoni ponovo šetaju Fruškom gorom

Kako navode u Nacionalnom parku Fruška gora, smatra se da je poslednji bizon u našoj zemlji odstreljen pre više od 200 godina, a Fruška gora je jedino mesto na Balkanu na kojem ponovo počinju da se razmnožavaju ove i danas fascinantne životinje.

- Pre skoro 100 godina, evropskih bizona je u Evropi bilo svega pedesetak. Krajem sledeće godine kada se zaokružuje vek od početka borbe za njihovo očuvanje, stručnjaci procenjuju da će ih na istom prostoru biti više od 10 hiljada. Jedan mužjak i četiri ženke poreklom iz Poljske, već treći dan žive u svom novom domu, na Fruškoj gori - kažu u NP Fruška gora i dodaju da je puštanje bizona u karantinski deo koji je pripremljen ranije za njihovu adaptaciju, zaista je veliki događaj za celu Srbiju.

- Pre pet godina kada smo posetili nekoliko rezervata evropskog bizona u Evropi, bili smo fascinirani ne samo veličanstvenošću ovih životinja i njihovim značajem za eko sisteme, već i time kolika su turistička atrakcija i poželeli smo to i u našoj zemlji. Ideja i želja su se rodile brzo, ali smo pristupili pripremama ovog razvojnog Projekta vrlo pažljivo i studiozno. Zahvaljujući prvenstveno Vladi Republike Srbije koja je stala uz nas i podržala našu inicijativu, kao i Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu poljoprivrede evo, dočekali smo dan kada su iz Poljske stigli evropski bizoni i sada ih zajedno gledamo u četrdesetodnevnom periodu karantina i adaptacije, nakon čega će i građani moći da ih vide i dožive isto – kaže direktor Nacionalnog parka Fruška gora Radoslav Krunić.

U prethodnim godinama, jedinke ovih bizona pažljivo su birane od strane najvećih svetskih i evropskih stručnjaka životinjske genetike i očuvanja prirode, koji su iz Poljske i Španije stigli u pratnji bizona kako bi pomogli stručnim licima iz JP „Nacionalni park Fruška gora“ da ceo proces prođe besprekorno. Ceo njihov transport je pomno praćen, kao i ispuštanje u unapred pripremljeni prostor na Fruškoj gori.

- Divno je videti ih dvadesetčetiri sata nakon transporta da su smireni i da se u novoj sredini ponašaju kao da su oduvek tu. Ovo su mlade jedinke, mužjak je star dve godine, dok su ženke uzrasta od dve do tri godine. To znači da će uskoro svi biti potpuno polno zreli, te su neke procene da bi ste prvu mladunčad mogli dobiti već za možda godinu dana, najviše dve - pojašnjava profesorka na Univerzitetu u Varšavi Vanda Olek Piasečkasa, koja je vodeći svetski stručnjak za evropskog bizona.

Profesorka Vanda Olek Piasečkasa i Fernando Moran Kastiljo, rukovodilac španskog projekta Centra za očuvanje evropskog bizona, obišli su mesto na Fruškoj gori u kom su novopristigli bizoni smešteni i gde će danonoćno biti praćeni 40 dana, nakon čega će tek biti moguće da ih uživo vide građani Srbije i svi posetioci našeg najstarijeg Nacionalnog parka.

U Evropi postoji 47 krda koji se slobodno kreću

Kao rezultat dugoročnog sprovođenja kontinuiranih mera zaštite, populacija evropskog bizona u divljini porasla je sa oko 1.800 jedinki u 2003. godini na preko 6.200 u 2019. godini. Nakon što su poslednje jedinke u divljini odstreljene u Bjeloveža šumi i na Kavkazu 1921. i 1927, preostali bizoni su opstajali samo u zatočeništvu. Prvi program za povratak u divljinu sproveden je 1954. godine, a najveće subpopulacije ove vrste danas se nalaze u Poljskoj, Belorusiji i Rusiji. Trenutno, u Evropi postoji 47 krda bizona koja se slobodno kreću, od kojih je najveće krdo u Bjeloveža šumi na granici Poljske i Belorusije i broji oko hiljadu jedinki. Evropski bizon postao je simbol ambicioznih poduhvata očuvanja velikih divljih prostranstva u Evropi.