Buka uznemirava polovinu Novosađana

Novi Sad – Podaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine pokazuju da buka iz životne sredine u gradu tokom dana naglašeno uznemirava oko 50 odsto stanovnika, noću remeti san i spavanje kod više od 36 odsto sugrađana i u 13 odsto slučajeva doprinosi nastanku srčanih oboljenja. Sugrađani se Institutu obraćaju zbog žalbi na buku u svom okruženju, tražeći savet, pomoć ili utvrđivanje nivoa buke u životnoj sredini koja im ometa svakodnevne aktivnosti i san.

Kako piše Dnevnik, ovo je na neki način u poslednje vreme potvrdio i monitoring koji je u poslednje vreme pokazao da je nivo buke na mernim mestima u dvorištima u Partizanskoj 37, Sportskog centra „Sajmište“ i vrtića „Guliver“ na Novom naselju, kao i stanici u Univerzitetskom kampusu, u svako doba dana bio iznad propisanih graničnih vrednosti. Kao najtiši deo grada, bar po rezultatima monitoringa, pokazao se Petrovaradin, gde nivo buke na mernom mestu u dvorištu Osnovne škole „Jovan Dučić“ nije prelazio propisane granične vrednosti.

U Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine navode da su, u zavisnosti od namene prostora, i to za različite zone i doba dana, propisane odgovarajuće granične vrednosti nivoa buke u životnoj sredini. Istraživanje je pokazalo da je saobraćaj osnovni uzrok buke u gradu. Zbog toga načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju na Institutu za javno zdravlje Vojvodine prof. dr Sanja Bijelović kao jedno od potencijalnih rešenja vidi regulaciju saobraćaja, koja je, prema njenim rečima, već započeta.

Zbog neispunjavanja zakonske obaveze, posle merenja buke u noćnim akcijama Inspekcije za zaštitu životne sredine, Komunalne inspekcije, Komunalne policije i Ministarstva unutrašnjih poslova od septembra 2016. do septembra 2017. godine podneto je 11 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv određenih ugostiteljskih objekata, preduzeća i radnji u gradu koji pri obavljanju registrovane delatnosti poseduju potencijalne izvore buke. U ovom periodu je, na osnovu prijava građana, urađen inspekcijski pregled 313 ugostiteljskih objekata.

Izvor: Dnevnik