Hitna pomoć primila 141.000 poziva, 33.000 urgentnih intervencija, 17 beba rođeno u sanitetima

Novi Sad - Ekipe novosadske Hitne pomoći imale su mnogo posla ove godine - ukupno 33.487 urgentnih intervencija, 23.927 ambulantnih pacijenata, a među njima 10.542 dece pregledane u pedijatrijskoj ambulanti. To sve ukupno znači da je pomoć od lekarskih ekipa dobilo oko 56.000 pacijenata u Novom Sadu i u Sremskim Karlovcima, koje pokriva Zavod za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad, kaže za 021.rs portparol novosadske Hitne pomoći dr Zoran Krulj.

U sanitetima Hitne pomoći ove godine rodilo se 17 beba.

Broj 194 pozvan je 141.985 puta, kaže dr Krulj i dodaje da je posao dežurnih operatera da, u skladu sa potrebama građana, upute ekipe na teren i daju savete. Najviše posla je bilo tokom leta, gde je skoro polovina svih intervencija bila na javnim mestima i uglavnom kod mlađe populacije. Razlog su bile izuzetno visoke temperature ili traume u saobraćaju poput povreda.

- Ukupan broj nezgoda tokom 2022. godine je bio 1.463 nezgode i u njih je 1.593 građana povređeno, zbrinuto na licu mesta i, u slučaju nužde, prevezeno na dalju dijagnostiku. Evidentirali smo 874 akcidentalnih stanja, situacije akutnih alkoholisanosti, intoksikacije lekovima, kolapse stanja, spontane padove, sunčanice i pokušaje suicida, gde smo često morali da sarađujemo sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i sa vatrogasnom službom - bilo je nešto veći broj požara i saobraćajnih trauma ove godine, gde je nažalost dosta mladih izgubilo život - naglašava dr Krulj.

Transportni sektor u okviru Zavoda je u ovoj godini prevezao 17.644 pacijenata, dok se svakodnevno, na osnovu prioriteta dijalize, oko 150 pacijenata u tri smene transportuje u ukupno četiri dijalizna centra. Osim toga, Zavod je obavljao i interkliničke transporte, kao i prevoze između gradova za sve naše osiguranike, a bilo je i međunarodnih transporta sa organizovanim timovima koji su pacijente transportovali do kuća ili do referentnih ustanova.

Ekipe sanitetskog transporta prešle su ove godine čak 713.748 kilometara, urgentne ekipe 439.952 kilometara, što je više od milion pređenih kilometara tokom cele godine.

Bitno je naglasiti da Hitna pomoć raspolaže sa mobilnim ultrazvučnim aparatima, koji su značajno olakšali posao lekarima i tehničarima na terenu i omogućili ranu dijagnostiku i brže reagovanje na tegobe građana.

Hitna pomoć je doživela i neke inovacije u radu, što je značilo dodatne obuke za sve zaposlene i prilagođavanje novonastalim okolnostima, poput promena koje je kovid uneo u svakodnevno funkcionisanje. Kao neke od posledica kovida je i veliki broj pacijenata koji su imali psihijatrijske tegobe, kao i veliki broj postkovid sindroma koji su značajno izmenili kliničku sliku njihovih osnovnih oboljenja. To je, kaže dr Krulj, od zaposlenih zahtevalo da se prilagođavaju, mnogo više uče i unapređuju svoja znanja kako bi reagovali u uslovima koji nikako nisu tipični.

Izvor: 021.rs