Kopaju kanale po vrućini, dnevnica od 400 dinara do 30 evra

Novi Sad - Na uglu Partizanske i Ulice Đorđa Zličića, radnici koji pokušavaju da zarade neki dinar, najčešče imaju više od pedeset godina, a sve je i manje poslodavaca koji nude posao za pristojnu dnevnicu.

"Ne odbijam nijedan posao, niti mi je bilo šta teško i u sedmoj deceniji života. Šta drugo da radim?! Ništa ne pada s neba. Najteže je kopanje kanala i prebacivanje nameštaja. Na takvim poslovima možeš da zaradiš do 20 evra za dan. Najniža dnevnica je 400 dinara, a najviša koju sam zaradio je 30 evra", kaže Begić.

Većina radnika koja dolazi u ranim jutarnjim satima na otvorenu berzu rada, ne želi da razgovara sa novinarima, jer ih je kažu sramota što su spali na to da mole za posao. Oni drugi koji pristaju da pričaju o svojim sudbinama u većini slučajeva počinju sa setnim prisećanjima iz osamdesetih, kada je sve bilo moguće.

Lopate se prihvataju i fakultetski obrazovani

Radnici kažu da su im pojedine kolege i fakultetski obrazovani, jer se događa i da pravnici i ekonomisti zasuču rukave, ne bi li zaradili 1000 dinara za dan. "Bio sam gospodin čovek. Radio sam u dobrim građevinskim firmama. S platom sam mogao, šta sam hteo. Putovao sam, prehranjivao porodicu, a sada sam na prosjačkom štapu. Sa 63 godina nisam potreban nikome", kaže Radivoj Bijelić.

Ima dve ćerke koje su krenule svojim putem, a sa suprugom kaže jedva sastavlja kraj s krajem. "Nepravda je to, dete moje. Što su oni koji mi nude posao bolji od mene. Možda sam negde pogrešio, ali moj obraz je čist, to je sve što je od mene ostalo", kaže Bijelić.

"Dnevnice zavise od dobre volje poslodavca i kako se pogodimo. Nekad pristanemo i na 500 dinara. Ima i onih koji ucenjuju, jer znaju da im se može. Kad nemaš izlaza, moraš da pristaneš. Kad je dobar dan, zaradiš za osam sati rada 40 evra, ali malo je takvih dana", kaže Ivan M.

Izvor: Blic