Najmanja evropska žaba živi u Futoškom parku
2018-05-07T18:59:00+02:00Novi Sad – U Futoškom parku živi nekoliko vodozemaca, među kojima je i najmanja evropska žaba. Naime, na novopostavljenoj tabli u parku koju potpisuje JP „Gradsko zelenilo“ nabrojani su vodozemci parka i to: zelena krastača, crvenotrbi mukač, obična češnjarka (sve tri vrste žaba), ali i mali i podunavski veliki mrmoljak.
Kako piše Dnevnik, na tabli piše da su vodozemci klasa kičmenjaka u koje spadaju žabe, mrmoljci, daždevnjaci i cecilije. Oni su jedina klasa kičmenjaka koja je proglašena ugroženom na globalnom nivou, a uzroci su gubitak, degradacija i zagađivanje staništa, legalna i ilegalna trgovina vrstama, ali i povećano UV zračenje. U Srbiji je najveći faktor za ugroženost ovih vrsta gubitak staništa i zagađenje vodenih ekosistema, te su one svoj dom pronašle baš u Futoškom parku.
Za zelene krastače svi smo čuli i videli je i čuli njeno karakteristično kreketanje. Slična je situacija i sa običnom češnjarkom koje ima u panonskom regionu. Naziv je dobila po tome što kada je uznemirena brani se glasnim oglašavanjem i ispušta sekret čiji miris podseća na miris belog luka. Ova žaba ima i izraženi prst koji joj služi za kopanje, ali i plivanje.
Crvenotrbi mukač je najmanja evropska žaba i živi baš u našem Futoškom parku. Njena veličina je svega nekoliko centimetara, ne više od pet. Ovu žabu prepoznaćete po crvenom ili narandžastom trbuhu, a leđa su joj tamno siva ili potpuno crna. Crvenotrbi mukač živi do deset godina, a mužjaci poseduju rezonatore za proizvodnju glasova i aktivni su tokom celog dana. Iako poseduju otrovne žlezde u koži, mnogi kičmenjaci se hrane i odraslim i mladim žabama ove vrste.
Ako malo više obratite pažnju, u parku ćete naići i na malog i velikog mrmoljka. Mali mrmoljak je dugačak 10 centimetara i u prirodi može da doživi i 14 godina. Odlikuje ga duguljasto i tanko telo koje prati rep iste ili slične dužine. U parku se mogu videti od februara do novembra noću ili neposredno posle kiše, dok zimu provode u hibernaciji.
Za razliku od malog, podunavski veliki mrmoljak naraste do 15 centimetara, a može se videti i oko basena reka Dunava i DnjepraIma dugo i vitko telo sa kratkim nogama i uskom glavom. Za razliku od malog mrmoljka, podunavski veliki ima velike crne mrlje na svetlo narandžastom trbuhu, koje se nekada spajaju u pruge.
Za sve ove vodozemce zajedničko je da su im potrebna čista staništa sa svežom vodom, bez predatora. Pošto su veoma osetljivi na promene unutar ekosistema, vodozemci su odličan indikator kvaliteta životne sredine.
Izvor: Dnevnik
Upozorenje: Mišljenja iznesena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove vlasnika ni urednika ovog sajta.
Komentari koji sadrže pretnje, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili nezakonit sadržaj neće biti objavljeni.