„Novi Sad na vodi? Vidi, Gari, ne može“

Novi Sad - „Novi Sad na vodi? Vidi, Gari, ne može“ poručeno je sinoć na istoimenoj tribini održanoj na prostoru prekoputa brodogradilišta kojoj je prisustvovalo više od stotinu Novosađana. Organizatori su pozvali Novosađane da čuju o „još jednom netransparentnom i korupcionaškom projektu u Novom Sadu, gde se javna dobra uništavaju zarad interesa moćnika povezanih sa vlašću“.

Tribina je održana na kraju ulice Jerneja Kopitara, na prostoru preko puta Brodogradilišta, gde se i očekuje, izgradnja poslovno stambenog kompleksa. Projekat „Novi Sad na vodi“ obuhvata prostor koji obuhvata Šodroš, brodogradilište i Ribarsko ostrvo, koji Novosađani sada pretežno koriste za odmor. Novim urbanističkim planom ovo mesto predviđeno je za izgradnju turističkih i stambenih objekata, a na jednom delu je planirana i dvadesetospratnica.

Na početku tribine, okupljenima se obratio Milan Vujić, aktivista koji je pre nešto više od mesec dana, bio meta napada zbog javno iznesenih stavova. On je poručio da je Novi Sad u prethodnih osam godina postao „gnusno mesto“, gde se nasilje ne vrši samo nad ljudima, već i nad rekama, parkovima, šumama, i kulturnom baštinom. Kao razlog za to, naveo je da je to odnos aktuelne vlasti prema tim dobrima, koje tretira kao svoj plen, sa kojim može „da radi šta hoće“.

Projekat Gradske uprave Novog Sada „Novi Sad na vodi“ podrazumeva pomeranje postojećeg nasipa 500 metara u korito reke. Taj plan je sporan i poražavajući, jer je za ovakav građevinski poduhvat, u međunarodnom kontekstu, potrebna saglasnost Dunavske komisije sa sedištem u Budimpešti. Takođe, pomeranjem nasipa u korito reke sužava se protočna moć reke i otvara se pitanje saobraćajnih koridora na reci, istakao je bivši gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković

- Ako se postavi novi nasip, sačinjen od betonskih konstrukcija, 500 metara u korito reke, vi tako stvarate veštačku barijeru, i svaki veliki plavni talas udara i vraća se od te barijere i potencijalno može poplaviti naselja Adice, Telep, Veternik i Futog, gde je obala Dunava jako porozna, a otvara se i ekološki problem, jer su Šodroš i Kamenička ada pluća Novog Sada, sa 130 hektara šume. Ključno je pitanje, da li pravo na obalu Dunava imaju građani ili građevinska mafija. Ako se ostvari ovo, obala Dunava prestaje kod brodogradilišta i mornarice, i od tog momenta oni koji imaju novca da plate kvadratni metar, mogu da uživaju u tom delu obale, a ostali ne. Zato je ovaj plan katastrofalan i neprihvatljiv - zakjučuje Novaković.

Na tribini su pitanja Borislavu Novakoviću o „građevinskim aferama za vreme njegove vlasti“ pokušale da postave dve zaposlene na Novosadskoj televiziji, ali Novaković nije želeo da odgovara na pitanja „SNS televizije“. Njihova pitanja naišla su na glasno negodovanje svih prisutnih koji su vikali „botovi“, „SNS“, „pitaj Vučića“. Moderator rasprave Nedim Sejdinović pitao je jednu od reporterki da li je članica SNS.

Arhitekta Dragoljub Bakić ističe da je u pitanju „jedna ista bratija, koja u osvajačkom zanosu, krčmi i čerupa gradove Srbije, ubeđeni da na to imaju pravo, jer su osvojili izbore i dobili svoj partijski plen“. On smatra da je Beograd na vodi „greška do greške“.

Bojana Bodroža, docentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu smatra da je „Novi Sad na vodi“ tema koja se tiče svih građana Novog Sada. Ona je istakla da postoji veliki broj građanskih incijativa koje su pokrenute jer je grad kidnapovan od građana, jer „ljudi koji su na vlasti, reč vlast shvataju kao vlasništvo, a ne upravljanje javnim dobrom koje svima pripada“.

Organizatori su pozvali građane da pomognu aktivistima iz Novog Sada koji se bore da „obala reke ne bude uništena na način na koji je to učinjeno sličnim projektom u Beogradu“.

Tribinu su organizovali pokret „Novi Optimizam“ i Centar za održive zajednice iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.