Novosadska kanalizacija „puca“ pod pritiskom investitorske urbanizacije

Novi Sad - Kanalizaciona mreža je zastarela i dotrajala, rekonstrukcije gotovo da nema, dok se, sa druge strane, zbog izražene urbanizacije i broj objekata priključenih na kanalizaciju od 2010. godine do danas gotovo udvostručio. Posledice zanemarivanja onoga što se dešava „pod zemljom“ već su vidljive, a stručnjaci za VOICE ocenjuju da će problemi „tek da isplivaju“, pre svega zbog potencijalnog kontaminiranja podzemnih bunara iz kojih se crpi voda koju veliki broj Novosađana i dalje pije.

Prema podacima do kojih je došao VOICE, na teritoriji Grada Novog Sada trenutno je blizu 40.000 priključaka priključenih na kanalizacionu mrežu. Samo 12 godine ranije, tačnije 2010. godine, taj broj je iznosio 24.000.

Još 2009. godine urađena je studija novosadskog kanalizacionog sistema u kojoj se navodi da „preopterećenost stare mreže može da izazove poplave niskih terena i suterenskih prostorija“ kao i da „stara kanalizaciona mreža u centru ne zadovoljava ni kapacitivno ni funkcionalno i treba postepeno da se izvrši njena zamena“. Ovo su, dakle, nedostaci novosadske kanalizacije dok je imala dvostruko manje priključaka nego danas. Međutim, do danas gotovo da se nije radilo na rekonstrukciji mreže.

Analiza VOICE-a pokazala je da je u poslednjih 10 godina rekonstruisano svega 20 kilometara kanalizacioni mreže. Sa druge strane, prethodno pomenuta studija iz 2009. godine koju je uradilo JP Urbanizam pokazuje da je samo u užem gradskom području realizovano oko 860 kilometara kanalizacione mreže.

Trule cevi na Podbari

Kao ilustraciju preopterećenosti mreže usled sve veće urbanizacije, predsednica Društva arhitekata Novog Sada (DANS) Ana Ferik izdvaja jedan od najstarijih delova grada, Podbaru. Kako kaže, Podbara je „silovana urbanizacijom“ zbog toga što nema adekvatne kapacitete.

- Na Podbari su uske ulice. A sada tamo postoje zgrade sa 5, 6 i više spratova. Širina ulica je ostala ista. To opterećenje se manifestuje na ulici, zamislite tek kako se ispoljava ispod zemlje. Pod zemljom imamo preopterećenje kapaciteta koje ne možemo da vidimo - objašnjava ona.

Izvori iz JKP „Vodovod i kanalizacija“ za VOICE kažu da je kanalizacioni sistem na Podbari toliko zastareo da su u nekoliko navrata, kada im je prijavljena havarija, umesto kanalizacionih cevi videli samo utabane „rupe“ u zemlji od cevi koje su istrulile. Dakle, kroz rupe gde su nekada bile kanalizacione cevi danas protiču otpadne vode.

Kao dokaz preopterećenosti kanalizacione mreže su i sve češće „reke“ na ulicama kada padaju jake kiše. Ferik kaže da se poplave u samom gradu dešavaju jer su novonastale zgrade samo nadograđene na već loš sistem kanalizacije.

Da je sistem preopterećen, zastareo i da imaju velike probleme, za VOICE su potvrdili i izvori iz JKP „Vodovod i kanalizacija“. Kako kažu, oni nemaju ingerencije da rekonstruišu kanalizacionu mrežu, već ovakve akcije inicira Grad. Oni su, dodaju, samo „izvođači radova“ i preduzeće koja održava sistem.

Havarije i zbog neodgovornosti građana

Podaci do kojih je došao VOICE pokazuju da je samo broj prijavljen havarija na kanalizacionoj mreži od 2015. do 2021. godine – udvostručen. Te 2015. godine, recimo, prijavljeno je 167 havarija a 2021. godine 402. Broj prijavljenih havarije 2018. godine iznosio je 562.

- Najveći broj havarija je rezultat zastarelosti sistema - rekli su za VOICE izvori iz „Vodovoda“.

Međutim, havarije se dešavaju i zbog neodgovornosti građana. VOICE-u su dostavljeni snimci gde se vidi kako radnici „Vodovoda“ iz kanalizacije vade – tepih! Rečeno nam je da su vadili razne predmete, od bademantila do ribarskih mreža.

Iz ovog preduzeća su skrenuli pažnju da imaju i manjak ljudstva. Kako kažu, ne mogu ni da obave sve zadatke a havarije često rešavaju tek kada problem „izbije na površinu“.

Primer tog manjka ljudstva je i situacija sa crpljenjem septičkih jama. Vodovod je VOICE-u dostavio podatak da je tokom 2021. godine primljeno 2.464 zahteva za pražnjenje septičkih jama a u istom periodu izvršeno je 300 manje – 2.166. Izvori iz ovog preduzeća kažu da zbog manjka radnika nisu uspeli da izvrše sva crpljenja.

„Zbog pucanja kanalizacije može doći do trovanja podzemnih bunara“

Ana Ferik iz DANS-a naglašava da ne postoji jasna analiza koja pokazuje koliko je kanalizacioni sistem u Novom Sadu opterećen. Ona navodi da je zbog preopterećenja moguća i kontaminacija podzemnih voda.

- Može doći do ozbiljnih problema. Veliki broj ljudi u Novom Sadu i dalje koristi bunare i nažalost pije tu vodu. Može doći do trovanja ako se kanalizacioni sistemi zbog preopterećenja izliju, dođu do podznemnih voda i onda ljudi to piju iz bunara - objašnjava ona.

Treba naglasiti i da Novi Sad nema separatnu kanalizaciju, odnosno i atmosferske i fekalne vode završavaju u „istim cevima“. Ni svi delovi grada nisu pokriveni kanalizacijom. Ana Ferik naglašava i da su otpadne vode koje industrijska postrojenja ispuštaju u kanalizacioni sistem izuzetno problematične. Na kraju, sav otpad koji za sobom vuče novosadska kanalizacija završava u Dunavu.

Izvor: VOICE.org.rs

Foto: JKP „Vodovod i kanalizacija“, arhiva