Opada broj nezaposlenih u Novom Sadu, nedostaju lekari, profesori, IT, varioci

Možete slobodno većinu sestara sa Klinike za neurohirurgiju da pošaljete u inostranstvo da se nauče pameti i tome šta im je posao. Neke od njih bacale su mi posteljinu da je sama promenim mojoj majci, kao i pelene ako želim da bude čista, a ona tek operisana i bolna, ja hoću, ali me je strah da ću je povrediti... Sedim u hodniku, čekam hirurga, one, dotične persone sede u sobi za odmor, četiri puta čujem moju majku kako ih doziva, bila je žedna i ni jedna neće da ustane, tek na peti poziv neke druge pacijentkinje iz sobe je jedna ustala i odvukla se bukvalno do njihove sobe. Ja sedim u hodniku, nije vreme posete i ne mogu da uđem ... Nego čekam, da vidim da li ima savesti u tim ženama. Otpuštaju nas sa klinike i sestra mi nudi pomoć u vidu invalidskih kolica za pacijentkinju koja nije pokretna mesec dana nakon operacije ... još da bude gore jedna od njih me je ubeđivala da je moja majka lenja i da neće da ustane i da sam gotova kada bude došla kući, jer neće hteti ništa, te ćemo je morati služiti ... Užas ... Samo neka idu gde god hoće sa kartom bez povratka. Bolje da ih i nema, nego da čovek dođe u situaciju da im svašta napravi ... I da moja majka je preminula ... operisana od dobroćudnog tumora, a ja razmišljam šta uraditi da takvo poniženje i bol koji su nam nanele neke od njih izbrišem ... Nikada ... Samo osećaj tuge, gađenja i muke ... Sada sam posve sigurna šta bih im uradila, ali onda kada nisam znala u toj nevolji gde sam - nisam ništa preduzela i sada žalim jako. Ljudi tumaraju bolničkim hodnicima prepušteni na milost i nemilost strašnim ljudima koji nemaju trunku savesti. Mnogo teško i strašno. Mnogo! Bolje i da pocrkamo i da ih je manje na platnom spisku, nego da rade za plate koje su im male, a nisu bile sposobnije da zarade više u životu, te svoju nesposobnost istresaju na nedužnim i potpuno nepokretnim pacijentima. Objavite ovo, jer o sličnom je pisala i majka novinarke Marine Kovačev - sećate se? I šta je bilo? Nikom ništa. Tuga ... Hirurzi rade posao i ćute. Postavljam pitanje zašto nisu smeli da im nešto kažu? Da li to one nešto znaju? Nešto, što svi znamo, ali to nije opravdanje za toliku bahatost i surovost. Ne. Sigurno nije.

nisu svi doktori strucnjaci a ni svaki rodjak prijatelj