Povećan broj stršljenova u Novom Sadu, ali nema invazije

Novi Sad - Veći broj stršljenova koji se poslednjih meseci pojavio na području Novog Sada i okoline nije posledica invazije, smatra docent na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Mladen Horvatović.

Horvatović za Dnevnik kaže da su klimatski uslovi tokom zime i proleća pogodovali za preživljavanje više mladih matica. Prema njegovim rečima, kad je zima blaga, kao što je bila prethodna, veći broj mladih matica prezimi, odnosno ne ugine tokom hladnog perioda, za razliku od oštrijih zima i proleća kada veći procenat kolonija stršljenova ne uspe da zaživi.

- Stršljenovi su šumski insekti i nisu oduševljeni time da dolaze do gradova jer tu ne žive, međutim, nama je Fruška gora tu blizu, ljudi su se tu nastanili i došli na njihovu teritoriju pa je normalno da se mnogo više dolazi u kontakt s njima u prirodi nego negde npr. na Limanu, gde ih nema toliko - objašnjava Horvatović, i dodaje da stršljenovi jesu opasni, ali ne toliko da treba da ih se plašimo i ubijamo ih.

Prema njegovim rečima, kod nas se stršljenovi ne smatraju ugroženim životinjama, njihova brojnost je na granici da budu ugroženi. Dodaje da su ti insekti tolerantniji na ljude od npr. osa ili pčela, ali da je njihova reakcija burna kada se osete ugroženima te da su stršljenovi tada predatori.

Kako kaže, smatra se da tek napad nekoliko desetina stršljenova potencijalno može biti životno opasan jer onda može doći do ubrizgavanja veće količine otrova koja može da poremeti organizam. Iako je njihov otrov slabiji, ubod jednog stršljena ubrizga više otrova nego pčela ili osa, a, osim toga, osećaj bola je mnogo jači. Što se tiče alergijskog dejstva, otrov stršljena je mnogo nezgodniji od otrova pčele ili ose jer se sastoji od velikog broja proteina koji su sami po sebi jaki alergeni i kada se nađu u našem organizmu, pokreću jaku imunološku reakciju, tvrdi Horvatović, i dodaje da kod preosetljivih ljudi ta reakcija bude jača, ali ne i opasna po život.

- Osim klasičnog crvenila, bola i otoka, dolazi najčešće do značajnog pada pritiska, do neravnomernog rada srca ili do nesvestice i u takvim situacijama, ako je čovek sam, ne može da reaguje i da potraži stručnu pomoć i tada može doći do smrtnog ishoda - navodi Horvatović.

Ukoliko dođe do uboda stršljena, treba pratiti reakciju tela, pa ukoliko se jave jači simptomi poput navedenih, treba potražiti pomoć lekara.

Izvor: Dnevnik