Psa-spasioca Zigija nasleđuje Zita

Novi Sad – Najpoznatiji naš pas-spasilac, belgijski ovčar Zigi, sada je u penziji, a u Vatrogasnoj brigadi u toku je obuka pet pasa, spasilačkog podmlatka.

foto: Instagram / Zigi spasilacki pas

Za Zigija je čula cela Srbija, pa i ljudi van nje, kada se prošle godine istakao prilikom spasavanja preživelih iz ruševina posle katastrofalnog zemljotresa na jugoistoku Turske.

Nekon njegovog penzionisanja, njegov vodič i vlasnik Mili Radojević, vatrogasac-spasilac u Vatrogasnoj brigadi Novi Sad, nabavio je mladog psa i zajedno sa još četvoricom kolega, započeo obuku tog novog spasilačkog podmlatka radi angažmana u Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije. Od pet pasa koji su trenutno na obuci: Done, Keti, Sonija, Zite i jednog kojem još „tragaju“ za pravim imenom, već se nazire da će Zigija naslediti Zita, rase nemački ovčar.

U okviru Sektora postoji posebno obučeni, specijalni Tim za spasavanje koji trenutno ima pet vodiča čiji su psi, nemački ili belgijski ovčari (malinoi). Iako su starosti od tek 10 do 11 meseci, već su počeli da savladavaju osnovne elemente obuke za vrlo složen i težak posao pomaganja u spasavanju iz ruševina ili u traženju izgubljenih lica na otvorenom prostoru.

– Kad je prošle godine u februaru bio zemljotres u Turskoj mi smo, sticajem okolnosti, ostali samo na jednom spasilačkom psu, našem Zigiju, a ranije ih je bilo deset. A, za potpunu obučenost psa, kako bi dostigao taj potreban nivo da spasilac sa njim može da ide na terenski zadatak, potrebno je godinu i po do dve – kaže Mili Radojević za „Novosti“.

Ističe da su, naravno, potrebni i odgovarajući uslovi za tu specifičnu dresuru i obuku, koju kod nas vodiči obavljaju kao dodatno angažovanje, uz svoj osnovni posao vatrogasca-spasioca.

– Iz entuzijazma smo prihvatili da radimo sa psima i obučavamo ih za dužnost koju će da obavljaju. Oni su sa nama 24 časa dnevno, žive uz nas, sa našim porodicama – kaže Radojević.

On napominje da od MUP-a imaju obezbeđenu hranu za pse i za lekove i očekuje da će u narednom periodu, da bi bili kvalitetni i dobro obučeni spasilački psi, moći da se uvežbavaju na posebnim poligonima sa veštačkim ruševinama kakvih kod nas trenutno nema, kao i da će dobiti posebna vozila za prevoz pasa. Veruju da će nastaviti i uspešnu međunarodnu saradnju u toj oblasti.

Radojević je 18 godina u službi, a sa spasilačkim psom je punu deceniju i, kao najstariji u timu i s najdužim stažom u tom poslu, može da proceni koji bi pas mogao da prođe obuku. Tako je odabrao i Zitu, sivog nemačkog ovčara, koja ima 11 meseci i već marljivo savladava prve lekcije iz obuke.

– Učimo pse kako da registruju miris čoveka u ruševinama ili na otvorenom, mora da prođe visinsku obuku i da bude socijalizovan. Kad je obučen treba da zna da „oblajava“, odnosno da konstantno laje kad oseti čoveka ispod ruševine, dok ne dođu vodič ili ekipa – objašnjava Radojević dodajući da su to sve civilni psi koji se posle treninga i obuke „ubacuju u sistem“.

Napominje da trenutno spasilačke pse imamo samo u Novom Sadu, Valjevu, Kruševcu i Nišu, a nada se da će u dogledno vreme biti ostvarena ideja da i Beograd, Niš, Kragujevac i drugi veći centri dobiju po jednog ili dva obučena psa da bismo efikasno mogli da reagujemo na pozive u vanrednim prilikama.

Izvor: Večernje novosti